Dobrobit životinja, pored etičkog i pravnog aspekta, ima i svoje ekonomske dimenzije, odnosno ona može biti tretirana i kao ekonomsko pitanje. Publikacija pred čitaocem, upravo iz ovog ugla sagledava proces unapređivanja standarda dobrobiti farmskih životinja.
Svako ko gaji farmske životinje, bavi se njihovim prevozom ili klanjem, mora da obezbedi dostizanje određenog stepena dobrobiti životinja koji zahtevaju zakoni koje donosi država. Ovo je minimalni standard dobrobiti životinja čije je poštovanje zakonska obaveza svakog proizvođača, prevoznika i klanice. Međutim, značajan broj potrošača na evropskom kontinentu želi više od toga: oni žele da kupe namirnice životinjskog porekla koje su proizvedene u procesu u kojem je poštovan visok stepen dobrobiti životinja. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji više privatnih sertifikacionih šema koje garantuju potrošačima da je određeni proizvod nastao uz poštovanje visokih standarda u pogledu dobrobiti životinja.
U Srbiji je ORCA, na osnovu rezultata nacionalnog istraživanja stanja dobrobiti životinja i iskustva iz evropskih zemalja, izradila visoke standarde dobrobiti farmskih životinja. Ove standarde izradili smo, svesni činjenice da na najvećem broju farmi u Srbiji nisu uvedeni čak ni minimalni standardi u pogledu dobrobiti životinja, ali istovremeno i uvereni da obezbeđivanje višeg nivoa dobrobiti životinja može pozitivno uticati, ne samo na životinje, već i na sve aktere tržišnog lanca – farmere, otkupljivače i potrošače proizvoda životinjskog porekla.
Posmatrajući problematiku iz ugla farmera, studija predstavljena u ovoj publikaciji nastoji da pruži odgovore na istaknuta pitanja. Kroz istraživanje, sagledavaju se realni ekonomski aspekti, odnosno procenjuje visina investicija koje su potrebne kako bi se gajenje svinja, živine i goveda uskladilo sa ORCA visokim standardima dobrobiti životinja. Ukazujući na mnogobrojne prepreke koje postoje u procesu primene ovih standarda, istraživanje je ukazalo na jasnu potrebu da je, pored samoregulacije tržišta kroz interakcije u proizvodnom lancu, neophodno aktivirati podršku države u procesu dostizanja visokih standarda dobrobiti životinja. Ovo istraživanje treba razumeti i prihvatiti kao prvo u nizu daljih analiza i procena koje je neophodno sprovesti kako bi se u potpunosti sagledali ekonomski akspekti dobrobiti farmskih životinja.
Tragajući za odgovorima na pomenuta pitanja, prikupljene su značajne informacije koje oslikavaju stanje na našim farmama, odnosno ukazuju na značajan raskorak koji postoji između zakonskih zahteva i realnog stanja na terenu. Zbog toga, ovi podaci mogu poslužiti, ne samo akterima tržišnog lanca kojima su prvenstveno namenjeni, već i zakonodavcu i nadležnim organima koji su odgovorni za kreiranje planova implementacije propisa u oblasti dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.
